Paraziti mačke dele se u dve grupe: spoljne (ekoparaziti) i unutrašnje (endoparaziti). Ovde ćemo ukratko reći nešto o tim parazitima dok će jednoj vrsti od njih – buvama – biti posvećena cela glava.

Ektoparaziti

Buve

Najčešći parazit na mačkama. Svaki put kada četkate i uređujete svoju mačku dobro obratite pažnju na to da li ima buva ili njihovog izmeta – crnih tačkica u krznu mačke. Možda ćete, ukoliko je krzno vaše mačke svetlije, u njemu primetiti i buvu, malog braon insekta, ali je mnogo verovatnije da ćete samo naći njene tragove i to najčešće oko ušiju, po leđima i oko korena repa. Ukoliko se mačka stalno češe i liže u tim oblastima – prekinite sa čitanjem ove i odmah pređite na stranicu posvećenu buvama.

Vaške

Vaške je mnogo teže uočiti u mačijem krznu od buva pošto su sitne, sivkaste i zavlače se duboko u krzno, tik uz kožu. Za razliku od buva, polažu jaja i razvijaju se na samoj mački. Pošto je verovatno da ukoliko mačka ima vaške ima i buve, primenite metode sa pomenute stranice o buvama.

Krpelji

Ovi paraziti žive u travi odakle prelaze na mačku. Krećući se po njoj, dolaze do kože, buše je i zarivajći glavu u nju počinju da siasaju krv. Nogama, koje se nalaze neposredno uz glavu učvršćuju se u koži te ih je teško skinuti. Postoje mnogi saveti kako se skidaju krpelji sa tela mačke. Komadićem vate natopljene alkoholom ili uljem dobro nakvasite krpelja i okolnu kožu gde je krpelj zakačen. Nakon minut-dva, skinite ga pincetom vodeći računa da glava krpelja ne ostane u telu mačke. Najsigurniji savet je odlazak veterinaru* i to hitno.

Šuga

Najčešći uzročnici šugavosti mačke su paraziti Notoedres i Otodectes. Notoedres šuga započinje na koži glave i oko ušiju odakle se širi na trup. Parazit izaziva jak svrab i mačka se neprestano češe. Lako se može uočiti crvenilo kože, a u kasnijem stadijumu bolesti ona otpada i zahvaćena koža biva prošarana čvorićima i mehurićima ispunjenim tečnošću. Daljim češanjem životinja povređuje kožu koja lako može da prokrvari, a to su vrata kroz koja lako ulaze dalje infekcije. Trentman mačke koju je napala notoedres šuga se sprovodi isključivo pod nadzorom veterinara.

Ušna šuga

Lokalizovana samo na ušima jer parazit egzistira samo u koži ušnog kanala koju razjeda i izaziva jak svrab. Ukoliko pregledom unutrašnjosti uha ustanovite veće ili manje naslage, poput smole guste i tamnobraon boje, a pri tome mačka često trese glavom i češe uši – sigurno je da ima ušnu šugu. Osnovno pravilo je da uvo nikada ne treba čistiti suvim štapićem za uši, pošto je sadržaj u uhu lepljiv, teško se skida te je koža ispod ovog sloja erodirana i lako prokrvari. Zbog toga prethodno u uvo sipajte nekoliko kapi zagrejanog parafinskog ili jestivog ulja i sačekajte malo da sadržaj omekša. Ipak, savet je da lečenje prepustite veterinaru.


Endoparaziti

Toksoplazmoza

Izaziva je parazit Toxoplasma gondii. Bolest koja je relativno česta i među ljudima i među mačkama, ali je bitno istaći da je ljudi retko dobijaju od mačaka. Svi oni koji vole da jedu slabo pečeno ili kuvano meso mogu biti zaraženi ovom bolešću. Postoje procene po kojima je oko polovine stanovnika Zapadne Evrope „preležalo“ toksoplazmozu. Obično je to blaga bolest, slična blažem obliku gripa, posle koje čovek postaje imun. Toksoplazmoza je opasna za trudnice, naravno ukoliko ranije nisu bile bolesne pa stekle imunitet. Međutim i u suprotnom slučaju, nema potrebe u kući sa trudnicom izbacivati odmah mačku iz nje. Prvo treba uraditi testove da li u organizmu mačke postoje antitela na toksoplazmozu. Ukoliko su tada prisutna u krvi, a na testu za nedelju dana nivo antitela se nije povećao, mačka je nakda ranije bila inficirana i sada je imuna, te ne može nikoga zaraziti. Ukoliko vaša maka nema atitela  morate preduzeti određene mere higijenske zaštite trudnice:

  • Posudi sa posipom nikako ne sme da prazni trudnica. Ko god da to radi uvek posle toga mora dobro oprati ruke. Poželjna je svakodnevna dezinfekcija posude.
  • Meso dobro kuvajte i pecite, bez obzira da li to radite za vas ili za vašu mačku.

No, bez obzira na sve ovo, trudnice bi trebalo obavezno da saopšte svom doktoru da u kući imaju mačku, te da traže dodatne testove za sebe. Što je sigurno – sigurno je.

Ehinokokus

Opis

Uzročnik bolesti je Ehinococcus granulosus ili tročlana pantljičara, duga svega 2,5 – 6 mm. Larve se nalaze u jetri i plućima domaćih i divljih životinja, ali i kod čoveka. Kod obolelih životinja primećuje se mršavljenje, anemija, proliv, dehidracija. Dlaka je bez sjaja. Kod mlađih mačaka se zapažaju nervni poremećaji. Dugo se smatralo da je Ehinococcosa isključivo oboljenje pasa, i da mačke od ovih endoparazita ne oboljevaju. Danas se međutim zna da se i mačke invadiraju od ovih parazita.

Tretman

U veterinarskoj praksi postoji već niz delotvornih lekova.

Valjkaste crevne gliste

Žive u tankom crevu mačke gde mogu kao odrasle jedinke da postignu dužinu od 5 – 12 cm. Mačka se može zaraziti unošenjem jaja iz spoljne sredine kroz usta. Iz progutanih jaja se u crevima razvijaju larve, a zatim odrasle jedinke. Kada sazru, polažu jaja koja zajedno sa izmetom bivaju izbačena iz mačke. U spoljnoj sredini za dve do četiri nedelje, posle procesa embrioniranja jaja ponovo postaju sposobna za infekciju.

Končaste crevne gliste – Ancylostomidae

Kao što im i samo ime kaže ove gliste su končastog izgleda, dužine od 1 do 2 cm. Parazitiraju u srednjem delu tankog creva mačke. Postoje dva načina na koji se smeštaju u telo domaćina – kroz usta pa preko pluća i ždrela do tankog creva – ili kroz kožu.

Pantljičare – Cestode

Mačka se sa svojom najčešćom pantljičarom – psećom – zaražava preko prelaznog domaćina pantljičare što je obično buva. Buva pojede jaje pantljičare, iz koga se razvije larva kada mačka proguta zaraženu buvu. Od larve do zrelog parazita u crevnom traktu mačke potrebno je od 16 – 21 dana. Odrasla pantljičara duga je od 20 45 cm. Zadnji, tzv. zreli članci se kada dođe vreme otkidaju i nose jaja u spoljnu sredinu sa izmetom mačke gde ih čekaju prelazni domaćini pa se tako održava ciklus.

Verovatno ste primetili da ni kod jednog opisa mačijih unutrašnjih parazita nismo dali tretman. Razlog je jednostavan. Borba protiv parazita je stalna, jer se ne može jednom dozom antihelminitika, ili jednim kupanjem, očistiti zauvek svaki parazit iz mačijeg tela. Uz to, bitno je reći da ne postoji univerzalno sredstvo za uništenje svih parazita. Takođe većina ovih sredstava ubija samo odrasle parazite dok im larveni oblici odolevaju. Kako bi sve ove mere trebao da sprovodi sam vlasnik neophodan je stalni kontakt sa veterinarom. On će propisivati sredstva i dozu, kao što će odrediti i vreme i dužinu tretmana. Samo tako ćemo u kući imati mačku bez prisustva spoljnih i unutrašnjih parazita.

U zarazne (i veoma opasne) bolesti po mačke spadaju:

  • Tuberkoloza
  • Besnilo
  • Mačija kuga – Feline infektious Enteritis – Panleukopenija
  • Mačiji grip
  • Mačija infektivna leukemija – Feline leukemia virus (FeLV)
  • Feline Imunodeficiency virus (FIV)
  • Zarazno zapaljenje potrbušnice – Feline infectious peritonitis (FIP)
  • Infektivna anemija – Feline infectious anaemia (FIA)

Tuberkoloza

Opis

Ne spada u ređe infektivne bolesti mačaka. Uzročnik tuberkuloze je Mikrobacterium tuberculosis i Mikrobakterium bovis. Infekcija može biti aerogena ili oralna.Primarna žarišta kod mačaka su, pored pluća i limfnih čvorova, još i creva, koža i oči. Kod mačaka je alimentarna infekcija češća nego infekcija putem vazduha. Opšti znaci oboljenja su: febra, prekomerno mršavljenje, otežano disanje, anemija, čest kašalj. Kod kožnog oblika mogu se razviti apscesi i fistule, naročito na glavi i vratu.

Tretman*

Lečenje obavezno prepustiti veterinaru, koji će sprovesti tretman lekovima iz humane medicine. Postoji, međutim, u zapadnoj veterinarskoj praksi, generalni stav da mačku obolelu od tuberkuloze treba humano uspavati.


Besnilo

Opis

Izuzev Australije, Novog Zelanda i Japana, besnilo je u celom svetu rašireno. Besnilo je akutno virusno infektivno oboljenje svih domaćih i divljih životinja i čoveka koje se isključivo prenosi ujedom besne životinje. Uzročnik besnila spada u grupu Rhabdo-virusa, genus Lyssa. Prirodna infekcija nastaje gotovo uvek ujedom besne životinje (vrlo retko na drugi način) i uvek preko virulentne sline. Inkubacija je veoma promenljiva i ona traje od dve do osam nedelja pa sve do godinu dana. Kod mačaka se češće javlja takozvano „tiho besnilo“.

Tretman*

Kod nas se svake godine sprovodi obavezno vakcinisanje mačaka protiv besnila. Literatura predlaže korišćenje umrtvljene vakcine.


Mačija kuga – Feline infektious Enteritis – Panleukopenija

Opis

Virusna bolest koja se izuzetno lako prenosi i razvija, ali koja se srećom gotovo 100% sprečava vakcinom koja se daje, u kombinaciji sa vakcinom protiv mačijeg gripa, u osmoj i dvanestoj nedelji a kasnije jednom godišnje. Simptomi su: izuzetno visoka temperatura, proliv – često sluzav i krvav, povraćanje, bolan abdomen, gubljenje apetita i interesa za okolinu. Mačka može pokazivati želju da pije ali često to ne može da uradi.

Tretman*

Odmah pozovite veterinara ukoliko posumnjate da je mačka zaražena panleukopenijom. Ne nosite mačku veterinaru i izolujte ostale mačke od nje. Kod nevakcinisane mačke su mali izgledi za izlečenje. Bez obzira na to da li je mačka izlečena ili ne uništite svu posteljinu na kojoj je spavala. Ukoliko vam mačka ugine sledećih 6 meseci ne donosite u kuću nevakcinisanu mačku. Najsigurnija prevencija je vakcinacija.


Mačiji grip

Opis

Zajedničko ime za nekoliko sličnih virusnih oboljenja. Neke od njih su više a neke manje zarazne. Preporuka je da ukoliko veterinar samo sumnja na neku iz ove grupe bolesti sklonite ostale mačke od obolele jedinke. Tipični simptomi su: prekomerno lučenje vodenasto -sluznog nosnog iscetka, povećano suzenje očiju, povišena temperatura, gubitak apetita, potištenost. Najpoznatije su dve bolesti koje svrstavamo pod mačiji grip: zarazni rinotrahetitis (Feline viral rhinotrchetitis) i zaraznu mačiju kijavicu (feline calcivirus). Postoji zajednička zaštitna vakcina.

Tretman*

100% sigurna prevencija je vakcinacija.


Mačija infektivna leukemija – Feline leukemia virus (FeLV)

Opis

FeLV oslabljuje mačiji imuno sistem na sličan način na koji SIDA oslabljuje ljudski sistem. FeLV se često naziva mačijom sidom, ponekad šireći paniku među ljudima koji ne poznaju ovu mačiju bolest. Bitno je reći da ljudi ne mogu dobiti SIDU (ili leukemiju) od zaraženih mačaka. Simptomi bolesti su: gubitak apetita, gubitak težine, temperatura, opšta malaksalost životinje. Bolest se prenosi putem pljuvačke, ugrizom, lizanjem ili kijanjem.

Tretman*

Na žalast za sada je bolest ne izlečiva. Veterinar često može prporučiti eutanaziju seropozitivne mačke. Srećom za zdrave mačke postoji gotovo 100% sigurna vakcina.


Feline Imunodeficiency virus (FIV)

Opis

FIV, poput FeLV-a, deluje na mačke slično kao što virus SIDE deluje na ljude. Kada je bolest otkrivena 1987 godine, prvo je nazvana Feline T-limphotropic Lentivirus (FTLV) zbog sličnosti sa FeLV-om, mada virusi nisu u vezi. I simptomi su joj slični simptomima FeLV-a: anemija, gubitak apetita, gubitak težine, dijareja, malaksalost. Prenosi se kao FeLV.

Tretman*

Poznato je da su neke mačke koje su imale virus FIV-a živele duže od pet godina uz stalnu veterinarsku pomoć. Ukoliko se bolest pogorša veterinar vam može savetovati eutanaziju. Za sve vreme bolesti mačku morate držati u kući, u izolaciji, odvojenu od ostalih mačaka. I FIV-om se, kao ni FeLV-om ljudi ne mogu zaraziti od mačaka.


Zarazno zapaljenje potrbušnice – Feline infectious peritonitis (FIP)

Opis

Virusna bolest koja se prenosi direktnim kontaktom jedinki. Virus ne može živeti dugo van tela mačke. Simptomi bolesti su: visoka temperatura, gubitak apetita, dijareja. Mačke su obično depresivne, lako se umaraju i mnogo leže. Od FIP-a najčešće oboljevaju mačke mlađe od 5 godina i on postoji u dva oblika: kao takozvani vlažni i suvi FIP. Kod vlažnog oblika FIP-a pored svih nabrojanih simptoma postoji još jedan. Usled nagomilavanja tečnosti stomak se stalno povećava. U najvećem broju slučajeva se pojaviti i otežano disanje kao posledica prisustva vode u plućnoj maramici. Suvi oblik FIP-a je mnogo teži za raspoznavanje. Da bi se, kada se pojave gornji simptomi utvrdilo da li mačka boluje od suvog oblika FIP-a potrebni su laboratorijski nalazi.

Tretman*

FIP je najčešće fatalan po mačiji život, ali se on može produžiti sa antibioticima, vitaminima i pravilnim zaustavljanjem dehidracije. Međutim, kada mačka počne da odbija hranu mali su izgledi za produženje njenog života tako da vam veterinar može preporučiti eutanaziju. Ukoliko je neka mačka u vašoj kući imala FIP ne smete drugu unositi najmanje mesec dana, ukoliko je niste vakcinisali. Vakcina protiv FIP-a je u Americi i Nemačkoj počela da se daje mačkama još 1991. godine.


Infektivna anemija – Feline infectious anaemia (FIA)

Opis

Virusna bolest koja je izuzetno opasna jer se simptomi često teško primećuju. Bolest prenose buve i drugi paraziti kojima je mačija krv hrana, a nose parazit, Haemobartonella felis. Problem je tim veći što majka ne mora da pokazuje znake bolesti a da mačići budu inficirani preko placente. Simptomi bolesti su: tromost, ravnodušnost, gubitak apetita a samim tim i gubitak težine i snage, blede desni. Problem je u tome što su ovi simptomi ponekad toliko slabo primetni, da do naglog razvoja bolesti dolazi tek pošto je mačka bila izložena velikom stresu, ili se pojavila neka druga bolest.

Tretman*

Antibiotici i vitaminske injekcije, hrana ,ili injekcije, bogata organskim gvožđem. Na Zapadu vetrinari preporučuju i transfuziju krvi. Kao prevenciju redovno čistite ljubimca od spoljnih parazita.


Nastanak roda Felis

Da bi se otkrilo ko su zapravo preci današnjih domaćih mačaka, potrebno je vratiti se oko 40 miliona godina unazad, negde na pola puta između izumiranja dinosaurusa do današnjih dana. Posle izumiranja dinosaurusa, koji su dominirali životinjskim kraljevstvom oko 120 miliona godina, priroda je glavnu reč u razvoju života na Zemlji dala sisamari.

Detalji