Paraziti mačke dele se u dve grupe: spoljne (ekoparaziti) i unutrašnje (endoparaziti). Ovde ćemo ukratko reći nešto o tim parazitima dok će jednoj vrsti od njih – buvama – biti posvećena cela glava.

Ektoparaziti

Buve

Najčešći parazit na mačkama. Svaki put kada četkate i uređujete svoju mačku dobro obratite pažnju na to da li ima buva ili njihovog izmeta – crnih tačkica u krznu mačke. Možda ćete, ukoliko je krzno vaše mačke svetlije, u njemu primetiti i buvu, malog braon insekta, ali je mnogo verovatnije da ćete samo naći njene tragove i to najčešće oko ušiju, po leđima i oko korena repa. Ukoliko se mačka stalno češe i liže u tim oblastima – prekinite sa čitanjem ove i odmah pređite na stranicu posvećenu buvama.

Vaške

Vaške je mnogo teže uočiti u mačijem krznu od buva pošto su sitne, sivkaste i zavlače se duboko u krzno, tik uz kožu. Za razliku od buva, polažu jaja i razvijaju se na samoj mački. Pošto je verovatno da ukoliko mačka ima vaške ima i buve, primenite metode sa pomenute stranice o buvama.

Krpelji

Ovi paraziti žive u travi odakle prelaze na mačku. Krećući se po njoj, dolaze do kože, buše je i zarivajći glavu u nju počinju da siasaju krv. Nogama, koje se nalaze neposredno uz glavu učvršćuju se u koži te ih je teško skinuti. Postoje mnogi saveti kako se skidaju krpelji sa tela mačke. Komadićem vate natopljene alkoholom ili uljem dobro nakvasite krpelja i okolnu kožu gde je krpelj zakačen. Nakon minut-dva, skinite ga pincetom vodeći računa da glava krpelja ne ostane u telu mačke. Najsigurniji savet je odlazak veterinaru* i to hitno.

Šuga

Najčešći uzročnici šugavosti mačke su paraziti Notoedres i Otodectes. Notoedres šuga započinje na koži glave i oko ušiju odakle se širi na trup. Parazit izaziva jak svrab i mačka se neprestano češe. Lako se može uočiti crvenilo kože, a u kasnijem stadijumu bolesti ona otpada i zahvaćena koža biva prošarana čvorićima i mehurićima ispunjenim tečnošću. Daljim češanjem životinja povređuje kožu koja lako može da prokrvari, a to su vrata kroz koja lako ulaze dalje infekcije. Trentman mačke koju je napala notoedres šuga se sprovodi isključivo pod nadzorom veterinara.

Ušna šuga

Lokalizovana samo na ušima jer parazit egzistira samo u koži ušnog kanala koju razjeda i izaziva jak svrab. Ukoliko pregledom unutrašnjosti uha ustanovite veće ili manje naslage, poput smole guste i tamnobraon boje, a pri tome mačka često trese glavom i češe uši – sigurno je da ima ušnu šugu. Osnovno pravilo je da uvo nikada ne treba čistiti suvim štapićem za uši, pošto je sadržaj u uhu lepljiv, teško se skida te je koža ispod ovog sloja erodirana i lako prokrvari. Zbog toga prethodno u uvo sipajte nekoliko kapi zagrejanog parafinskog ili jestivog ulja i sačekajte malo da sadržaj omekša. Ipak, savet je da lečenje prepustite veterinaru.


Endoparaziti

Toksoplazmoza

Izaziva je parazit Toxoplasma gondii. Bolest koja je relativno česta i među ljudima i među mačkama, ali je bitno istaći da je ljudi retko dobijaju od mačaka. Svi oni koji vole da jedu slabo pečeno ili kuvano meso mogu biti zaraženi ovom bolešću. Postoje procene po kojima je oko polovine stanovnika Zapadne Evrope „preležalo“ toksoplazmozu. Obično je to blaga bolest, slična blažem obliku gripa, posle koje čovek postaje imun. Toksoplazmoza je opasna za trudnice, naravno ukoliko ranije nisu bile bolesne pa stekle imunitet. Međutim i u suprotnom slučaju, nema potrebe u kući sa trudnicom izbacivati odmah mačku iz nje. Prvo treba uraditi testove da li u organizmu mačke postoje antitela na toksoplazmozu. Ukoliko su tada prisutna u krvi, a na testu za nedelju dana nivo antitela se nije povećao, mačka je nakda ranije bila inficirana i sada je imuna, te ne može nikoga zaraziti. Ukoliko vaša maka nema atitela  morate preduzeti određene mere higijenske zaštite trudnice:

  • Posudi sa posipom nikako ne sme da prazni trudnica. Ko god da to radi uvek posle toga mora dobro oprati ruke. Poželjna je svakodnevna dezinfekcija posude.
  • Meso dobro kuvajte i pecite, bez obzira da li to radite za vas ili za vašu mačku.

No, bez obzira na sve ovo, trudnice bi trebalo obavezno da saopšte svom doktoru da u kući imaju mačku, te da traže dodatne testove za sebe. Što je sigurno – sigurno je.

Ehinokokus

Opis

Uzročnik bolesti je Ehinococcus granulosus ili tročlana pantljičara, duga svega 2,5 – 6 mm. Larve se nalaze u jetri i plućima domaćih i divljih životinja, ali i kod čoveka. Kod obolelih životinja primećuje se mršavljenje, anemija, proliv, dehidracija. Dlaka je bez sjaja. Kod mlađih mačaka se zapažaju nervni poremećaji. Dugo se smatralo da je Ehinococcosa isključivo oboljenje pasa, i da mačke od ovih endoparazita ne oboljevaju. Danas se međutim zna da se i mačke invadiraju od ovih parazita.

Tretman

U veterinarskoj praksi postoji već niz delotvornih lekova.

Valjkaste crevne gliste

Žive u tankom crevu mačke gde mogu kao odrasle jedinke da postignu dužinu od 5 – 12 cm. Mačka se može zaraziti unošenjem jaja iz spoljne sredine kroz usta. Iz progutanih jaja se u crevima razvijaju larve, a zatim odrasle jedinke. Kada sazru, polažu jaja koja zajedno sa izmetom bivaju izbačena iz mačke. U spoljnoj sredini za dve do četiri nedelje, posle procesa embrioniranja jaja ponovo postaju sposobna za infekciju.

Končaste crevne gliste – Ancylostomidae

Kao što im i samo ime kaže ove gliste su končastog izgleda, dužine od 1 do 2 cm. Parazitiraju u srednjem delu tankog creva mačke. Postoje dva načina na koji se smeštaju u telo domaćina – kroz usta pa preko pluća i ždrela do tankog creva – ili kroz kožu.

Pantljičare – Cestode

Mačka se sa svojom najčešćom pantljičarom – psećom – zaražava preko prelaznog domaćina pantljičare što je obično buva. Buva pojede jaje pantljičare, iz koga se razvije larva kada mačka proguta zaraženu buvu. Od larve do zrelog parazita u crevnom traktu mačke potrebno je od 16 – 21 dana. Odrasla pantljičara duga je od 20 45 cm. Zadnji, tzv. zreli članci se kada dođe vreme otkidaju i nose jaja u spoljnu sredinu sa izmetom mačke gde ih čekaju prelazni domaćini pa se tako održava ciklus.

Verovatno ste primetili da ni kod jednog opisa mačijih unutrašnjih parazita nismo dali tretman. Razlog je jednostavan. Borba protiv parazita je stalna, jer se ne može jednom dozom antihelminitika, ili jednim kupanjem, očistiti zauvek svaki parazit iz mačijeg tela. Uz to, bitno je reći da ne postoji univerzalno sredstvo za uništenje svih parazita. Takođe većina ovih sredstava ubija samo odrasle parazite dok im larveni oblici odolevaju. Kako bi sve ove mere trebao da sprovodi sam vlasnik neophodan je stalni kontakt sa veterinarom. On će propisivati sredstva i dozu, kao što će odrediti i vreme i dužinu tretmana. Samo tako ćemo u kući imati mačku bez prisustva spoljnih i unutrašnjih parazita.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *
You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>