Nastanak roda Felis

Da bi se otkrilo ko su zapravo preci današnjih domaćih mačaka, potrebno je vratiti se oko 40 miliona godina unazad, negde na pola puta između izumiranja dinosaurusa do današnjih dana. Posle izumiranja dinosaurusa, koji su dominirali životinjskim kraljevstvom oko 120 miliona godina, priroda je glavnu reč u razvoju života na Zemlji dala sisamari.

Jedna vrsta primitivnih sisara bili su i miacis, koji su kasnije evoluirali u nekoliko grupa životinja. Miacisi su živeli na drveću i mogli su da se lako kreću po njemu u potrazi za hranom. Zubalo im je bilo razvijeno za kidanje mesa, a njihova upornost i strpljivost ih je pretvorila u savršene lovce – rođene za preživljavanje u surovim uslovima evolucije. Najsličnija nekadašnjim miacisima je današnja životinja civet, koja živi u suptropskim predelima Afrike i Azije.

Civet

Pošto je sama evolucija mešavina uspeha i neuspeha, i razvoj miacisa je bio takav. Neke jedinke su se bolje snalazile od drugih. Kao i dinosaurusi pre njih, i članovi miacis familije su se izuzetno brzo raširili po celom svetu (sa izuzetkom Australije), prilagođavajući se uslovima života koji su vladali tamo gde su se doselili.

Naučnici tvrde da su se miacisi pre oko 10 miliona godina mogli podeliti na dve osnovne grupe: hoplophoneuse u koje su spadale velike životinje, i diniktise, u koje su spadale sve manje rase, iz kojih je praktično i nastala današnja domaća mačka.

Čudovište

Najkarakterističniji primerak hoplophoneusa je smilodon, poznatiji pod imenom sabljozubi tigar. Mada mu je u imenu reč tigar, naučnici tvrde da je svojim izgledom više podsećao na lavicu nego na tigra. Bila je to životinja zastrašujućeg izgleda, sa očnjacima dugim oko 15 santimetara, i mogućnošću da vilicu otvori pod uglom od 90 stepeni. Prilično dugi prednji udovi i zadnji kraći nisu bili pogodni za trčanje. Zato su njegova lovina bile velike, mirne i trome životinje na ispašama. Žrtava je bilo u izobilju i on se nije previše mučio da bi došao do hrane.

Sabljozubi tigar

Kako je ova lovina, pojavom prvih antilopa i gazela, postajala sve brža i izvori hrane za relativno sporog i lošeg lovca, sabljozubog tigra, bili su sve manji. Tako je evolucija i kod njega učinila svoje. Izumro je. Prvi primerci cele grupe hoplophoneusa nastali su pre oko 35 miliona godina, a naučnici tvrde da su se poslednji primerci mogli sresti pre samo 13000 godina, na teritoriji današnje Kalifornije.

Grupa diniktis se lakše prilagođavala uslovima života, i iz nje je nastala familija Felidae, od lavova do domaćih mačaka. U jednom periodu, ova grupa je brojala oko 100 vrsta životinja. Danas se, u raznoraznim formama, može sresti jedva trećina.

Lovci po drveću

Diniktisi su morali mnogo više da se trude od svojih velikih rođaka kako ne bi ostali gladni. Zbog toga su bili prinuđeni da razvijaju svoje lovne sposobnosti i tehnike, kao i sva svoja čula. Kako je ponestajalo lake lovine na zemlji, počeli su da love po drveću upotrebljavajući svoje oštre kandže. Životinje koje su živele po drveću bile su mnogo opreznije i samim tim teže za hvatanje. „Shvatajući“ da na drvetu imaju samo jednu priliku za napad, ili za grešku i pad, diniktisi su razradili način da sačuvaju od nepotrebnog trošenja svoje najmoćnije oružje – kandže. Po apsolutno istom principu i sve današnje mačke, od tigra, lava pa do našeg kućnog ljubimca, uvlače i izvlače svoje kandže.

Mehanizam kandži

Tokom evolucije se došlo do približno 40 (stručnjaci se ne slažu u tačnom broju) različitih vrsta koje su zoolozi smestili u tri osnovne grupe roda mačaka. Interesantno je da su po veličini one izuzetno različite: od tigra (Panthera tigris) koji je težak i do 360 kilograma, do sasvim male tufnaste mačke boje rđe (Felis rubiginosus) koja je teška samo 1,6 kilograma.

Tigar

Vrste mačaka

Naša kućna mačka (Felis s.catus) je član roda Felis, kome pripada oko 30 podvrsta „malih mačaka“ uključujući i pumu (F.concolor). Neke podvrste ovog roda, kao što je afrička zlatna mačka (F.aurta) i mačka iz Borneo zaliva (F. badia) toliko su retke i toliko se malo razlikuju od nekih drugih podvrsta, da se stručnjaci upravo oko njih spore i zato se ni ne zna pravi broj životinja iz ovog roda.

Veće od roda Felis su mačke iz roda Panthera, ali ih zato ima samo šest vrsta. To su: tigar, lav, jaguar, i tri vrste leoparda: pardel, snežni leopard i afrički leopard. Mačke iz grupe Panthera imaju izuzetno dobar glasovni aparat i po tome su i poznate ljudima koji su ih, nažalost, kroz istoriju nemilice uništavali tako da su na granici nestanka iz životinjskog sveta.

Gepard, pripadnik trećeg roda mačaka – Acinonyx, jedinstven je među mačkama zbog toga što ne može da uvuče kandže. Poznat je po tome što se, kada se uzme kao mladunče, lako pripitomljava. Zbog toga su ga stari Egipćani i koristili kao pomoć u lovu, jer je jedna od najbržih životinja. Neka ispitivanja su pokazala da mogu postići brzinu od skoro 120 km/h, dok brzinu od 80 km/h postižu za kraće vreme od najboljih sportskih automobila.

Gepard

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *
You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>